Petak, Novembar 11, 2011
jos uvek sanjam da smo zajedno...
Vracas me u najlepsi period mog zivota. Ne znam da li sam te volela i ako jesam koliko, ne znam da li sam stvarno bila spremna na korak koji nikad nismo i necemo dostici, ali sam ti ipak govorila kako zelim. Sve te sitnice, to nista koje sam imala sa tobom bili su trenuci u kojima sam zaista zivela. Postojali su mnogi u mom zivotu. Bilo je onih sa kojima sam mogla satima da se smejem, ali opet ti kratki osmesi sa tobom bili su iskreniji od bilo kojih sa bilo kim. Trenuci srece bili su zaista upotpunjeni kada sam ih podelila sa tobom. Moj diplomski. Mala stvar. Za druge veca nego za mene. Kada sam polozila bio si prva osoba kojoj sam javila. A opet bio si mi niko kao i ja tebi. Sva euforija tog trenutka nestala je kada sam je podelila sa tobom. Kao film. Sve sto imam a nikad nece biti moje. Sav bol koji sam osecala pucao je pred tobom, svaka suza, plac, vrisak bili su iskeni kao sto nikad nisu bili niti ce biti. Mogla sam da prekinem uvek, ali nisam. Osecala sam se zaista zivom u tim trenucima. Tvoje ruke oko mene, cutanje, lazno strpljenje i lazno sazaljenje, opet su mi znacili vise od bilo cijih zaista dobronamernih gestova. Svaka tvoja laz i priznanje bili su sa vise strasti nego bilo koja istina. Tvoja istina nije bolela a trebala je. Sta si ti meni? Sta si mi bio? Mnogo si za prolaznika,a premalo za nesto vise. I kada sam znala da te delim cutala sam, nije mi smetalo. Nisam imala zbog cega da trpim ali sam cutala. Imala sam te. I da sam najgora imala sam te. I da si ti najgori, imao si me. Ali ne onako kao bilo ko drugi, niti ce me neko nekad imati onako kao ti. Volela sam da te gazim, i ti mene. Ali nisam uspevala. Nisi ni ti. Mogao si da imas bilo koju, najlepsu, najbolju. Zasto ja? Zasto ti? Zasto svi prolaze a ti ostajes? Zasto posle svega?
