jos uvek sanjam da smo zajedno...
Vracas me u najlepsi period mog zivota. Ne znam da li sam te
volela i ako jesam koliko, ne znam da li sam stvarno bila spremna na korak koji
nikad nismo i necemo dostici, ali sam ti ipak govorila kako zelim. Sve te
sitnice, to nista koje sam imala sa tobom bili su trenuci u kojima sam zaista
zivela. Postojali su mnogi u mom zivotu. Bilo je onih sa kojima sam mogla
satima da se smejem, ali opet ti kratki osmesi sa tobom bili su iskreniji od
bilo kojih sa bilo kim. Trenuci srece bili su zaista upotpunjeni kada sam ih
podelila sa tobom. Moj diplomski. Mala stvar. Za druge veca nego za mene. Kada
sam polozila bio si prva osoba kojoj sam javila. A opet bio si mi niko kao i ja
tebi. Sva euforija tog trenutka nestala je kada sam je podelila sa tobom. Kao
film. Sve sto imam a nikad nece biti moje. Sav bol koji sam osecala pucao je
pred tobom, svaka suza, plac, vrisak bili su iskeni kao sto nikad nisu bili
niti ce biti. Mogla sam da prekinem uvek, ali nisam. Osecala sam se zaista
zivom u tim trenucima. Tvoje ruke oko mene, cutanje, lazno strpljenje i lazno
sazaljenje, opet su mi znacili vise od bilo cijih zaista dobronamernih gestova.
Svaka tvoja laz i priznanje bili su sa vise strasti nego bilo koja istina.
Tvoja istina nije bolela a trebala je. Sta si ti meni? Sta si mi bio? Mnogo si
za prolaznika,a premalo za nesto vise. I kada sam znala da te delim cutala sam,
nije mi smetalo. Nisam imala zbog cega da trpim ali sam cutala. Imala sam te. I
da sam najgora imala sam te. I da si ti najgori, imao si me. Ali ne onako kao
bilo ko drugi, niti ce me neko nekad imati onako kao ti. Volela sam da te
gazim, i ti mene. Ali nisam uspevala. Nisi ni ti. Mogao si da imas bilo koju,
najlepsu, najbolju. Zasto ja? Zasto ti? Zasto svi prolaze a ti ostajes? Zasto posle
svega?
mozda smo ja i ti divlji,niciji...
Videli smo se ponovo... Parkirao se u slepoj ulici blizu mog stana, tamo gde smo bili sigurni da nas niko nece videti.Cutali smo i gledali se. Nisam htela ni da ga poljubim. On me je odmeravao i u njegovim ocima se videlo nestrpljenje.U tom
trenutku cinio mi se tako prost i obican,takvih kao sto je on bilo je svuda oko
mene a ja ih nisam primecivala. Nije bilo tu nicega cime bi me on privukao.
Snalazio se odlicno u ulozi starijeg brata koji je sa mnom, zamisljenom,virtuelnom
sestrom ulazio u incest. Volio je divlju mene sa svim onim sexipilom i smislom
za humor. Sa mnom se slagao odlicno dok sam bila nasmejana i u nekim trenucima
bez odece,ali nije mogao da prihvati moju drugu stranu, moju ljudskost. Jer ja sam
osecala. Ispod zakopanog mrtvila u meni jos uvek je zvukom slabih bubnjeva
udaralo srce, zivela sam duboko u meni. Prikrivena osecanja su se lomila i
izlazila na povrsinu, jer je njihov koren bio previse cvrst da bi se uklonio.
Znao je u tim trenucima da sam ja samo ljudsko bice, lepo oblikovana gomila
krvi,mesa i kostiju. Plasio se te moje strane,plasio se mlade ranjene lavice sa
oblicjem srne koja svim atomima snage pokusava da se bori. Znao je da zena
dobija snagu u trenutku najvece slabosti, a znao je i da je moja slabost vec
presla svoj maksimum. Plasio se mene jer
sam skinula masku. Znao je da ispod maske nisu samo oziljci vec on. U mojim
ocima video je sebe. Sva snaga i moc koje je on posedovao bili su sakriveni u
meni, ali mogli su svakog trenutka da isplivaju na povrsinu. Sta bi se desilo
udaranjem stene od stenu, talasa od talas,a plamena o plamen? Da li smo mi te
dve srodne duse? Te dve cuvene polovine? Da li bi zbog mene ostavio sve? Da li
bih ja bila spremna da se zrtvujem za njega? Jesu li moje reci i obecanja imali
smisao? Kocnica je bila tu ali nisam bila spremna da je povucem. Uzela bih mu
zadnju kap krvi isto tako kao sto bih ja njemu dala svoj poslednji dah. Znao je
to. Znao je da mu ne verujem, jer nije verovao ni on meni. Oboje smo znali
odakle potice to nepoverenje. Zato mi i nije dao da mu se priblizim. Bas zbog
svih lazi koje smo nosili u sebi i koje nismo mogli vise da skrivamo.
ponudio se da me popne na gepek. Znao je da isto kao i on volim sex na mestima
na kojima bi neko mogao da nas vidi. Odbila sam. Osecala sam njegove ruke koje
su nespretno pokusavale da dodirnu svaki deo moga tela. Sklanjala sam ih. Moja smrtna strana je bila previse ranjiva.
Nisam zelela da mu se dam opet. Imao je moju dusu, ali telo bez uloga njegove
duse nije vise mogao da dobije. A zelela sam ga vise od topljene cokolade i
novog para crvenih cipela.
ponovila sam jos jednom : „Ne!“ pogledao me je sipod oka, protrljao oci i rekao
:“Idemo“, spavalo mu se, navodno. Usla
sam u auto za njim i pogledala ga. Napolju se spremala oluja, ali mnogo manja u
odnosu na onu koja se spremala u meni. Sve ono sto sam mislila da sam
zaboravila bilo je tu. Sav taj bol, orgazam mojih misli vise nije bio tako
zanimljiv. Prerastao je u nesto mnogo
vise i granicio se sa ludilom. Bilo je pitanje trenutka kada cu poceti da
razbijam sve oko sebe. Oci su mi se punile suzama. Dugo nisam osetila te
iskrene suze tuge.
- Hoces li da resim sve probleme, pa da ti se onda javim?,pitao je opet posle
toliko vremena.
- Nikad ih ti neces resiti,-rekla sam tiho vec na granici suza. Pogledala sam
ga nekako bledo, prazno, bez ikakve emocije koju je mogao da nasluti u mom
pogledu. Dobila sam opet taj srneci,blag pogled koji mi zapravo nije
prilicio,ali sam se njime sluzila uvek kada bih htela na podmukli nacin da
povredim ili pobedim druge.
- Cucemo se sutra,sada sam jako umoran,-trljao je oci i znala sam da je opet
nezadovoljan sto praznih ruku,punih pantalona mora da ode kuci.
-Naravno da si umoran,trosis se kuci, trosis se na sve ostalo, a meni dodjes na
kraju kao utesnoj nagradi...Ovaj put ides bez nagrade,-zatvorila sam polako
vrata auta za sobom i krenula ka stanu. Vec sam osetila kako me lice pece i
kako se slana tecnost sliva niz njega.... Nisam mogla da zaustavim a nisam
zelela ni da ih obrisem. Sela sam na plocnik ispred zgrade i upalila cigaretu.
Bilo mi je hladno. Plamen sibice kao i njen miris,obecavao je neku daleku
toplinu. Nije je bilo. Znala sam i da je nece ni biti...
